Konji na Bodrog festu – tradicija koja se vraća na monoštorske sokake

Kada se tokom Bodrog festa monoštorskim ulicama pojave konji i mladi jahači, selo na trenutak dobija sliku koja povezuje prošlost i sadašnjost. Nekada su konji bili svakodnevni deo života Bačkog Monoštora, a danas se njihov povratak na sokake najčešće vezuje za manifestacije, svečane parade i očuvanje tradicije.

Fotografije mladih jahača među festivalskim štandovima pokazuju da konji nisu samo uspomena starijih generacija. Ljubav prema njima, jahanju i konjičkim veštinama živi i među decom i mladima.

U okviru Bodrog festa tradicionalno se organizuju „Fijakerijada Bodroga“, parada jahača i fijakera i drugi sadržaji kojima se predstavljaju gastronomija, običaji, zanati i prirodne vrednosti Bačkog Monoštora i Gornjeg Podunavlja.

Bodrog fest kao velika priča o Bačkom Monoštoru

Bodrog fest nije samo letnja zabava niti običan seoski vašar. Manifestacija je osmišljena kao predstavljanje različitih delova monoštorskog identiteta: tradicionalne hrane, starih zanata, muzike, narodnih nošnji, domaćih proizvoda, prirode i života lokalne zajednice.

Njegov program povezuje „Bodroški kotlić“, zanatske i gastronomske sadržaje, kulturno-umetničke nastupe, programe za mlade i „Fijakerijadu Bodroga“. Naziv festivala predstavlja omaž srednjovekovnom Bodrogu, gradu na čijem se nekadašnjem području nalazi današnji Bački Monoštor.

U takvom programu konji imaju posebno mesto. Njihova pojava vraća na ulice jedan deo nekadašnjeg seoskog života, ali istovremeno festivalskom danu daje pokret, svečanost i uzbuđenje.

Kada jahači i fijakeri prolaze kroz selo, posetioci ne vide samo atraktivan prizor. Pred njima se pojavljuje slika vremena u kojem je konj bio jedan od najvažnijih oslonaca domaćinstva.

Kada je konj bio deo svakog radnog dana

Pre traktora, automobila i savremenih poljoprivrednih mašina, konji su imali nezamenljivu ulogu u vojvođanskim selima. Vukli su plugove, kola natovarena letinom, senom ili drvima, prevozili ljude i pomagali u obavljanju brojnih poslova.

Njihov dan započinjao je zajedno sa danom domaćina. Konja je trebalo nahraniti, napojiti, očistiti, upregnuti i pravilno pripremiti za rad. Od njegovog zdravlja i snage često je zavisilo koliko će porodica uspešno završiti posao na njivi ili prevesti ono što joj je potrebno.

U Bačkom Monoštoru konji su povezivali domaćinstvo sa njivama, livadama, šumama i vodama koje okružuju selo. Kretali su se istim sokacima kojima danas prolaze automobili, biciklisti i posetioci Bodrog festa.

Topot kopita, zvuk potkovica i škripa zaprežnih kola nekada nisu označavali početak priredbe. Bili su deo svakodnevice.

Konj kao član domaćinstva

Konj se nije posmatrao samo kao sredstvo za rad. Porodice su poznavale njegov karakter, navike i ponašanje. Znalo se koji je konj miran, koji je snažniji, koji se plaši iznenadnih zvukova i kojem čoveku najviše veruje.

Briga o njemu zahtevala je svakodnevnu odgovornost. Nije bilo dovoljno samo koristiti njegovu snagu. Trebalo je obezbediti hranu, vodu, čist prostor, negu kopita i vreme za odmor.

Deca su često odrastala uz konje. Najpre su ih posmatrala iz blizine, zatim pomagala oko jednostavnijih poslova, a kasnije učila kako da ih vode, upregnu ili jašu.

Takav odnos učio je strpljenju. Konj ne reaguje dobro na nagle pokrete, buku i grubost. Da bi čovek zadobio njegovo poverenje, morao je da bude smiren, dosledan i pažljiv.

Od radnog konja do festivalske parade

Promenom načina života promenila se i uloga konja. Mehanizacija je preuzela najveći deo poslova na njivama, automobili su zamenili zaprežna kola, a sve je manje domaćinstava koja svakodnevno drže konje.

Ipak, oni nisu potpuno nestali iz života sela. Danas se najčešće pojavljuju kroz rekreativno i sportsko jahanje, konjičke klubove, fijakerijade, svečane povorke i manifestacije posvećene tradiciji.

Bodrog fest pruža priliku da se konji ponovo vide na monoštorskim sokacima. Zvanični lokalni prikaz manifestacije navodi da svečano otvaranje prati parada jahača i fijakera, dok je konjički program deo predstavljanja običaja i identiteta Bačkog Monoštora.

Naravno, današnja parada nije isto što i nekadašnji svakodnevni rad sa konjima. Ipak, ona čuva uspomenu na njihovu nekadašnju ulogu i približava je generacijama koje nisu imale priliku da odrastaju uz zaprežna kola i konjske štale.

Mladi jahači kao najlepša poruka fotografija

Na fotografijama posebno privlače pažnju mladi jahači. Odeveni u urednu opremu, sa zaštitnim kacigama i uzdama u rukama, oni pokazuju da interesovanje za konje nije ostalo samo među starijim ljudima.

Njihovo učešće daje tradiciji budućnost.

Dete koje uči da jaše ne usvaja samo tehniku održavanja ravnoteže u sedlu. Ono uči kako da priđe velikoj životinji, kako da prepozna njeno raspoloženje, pravilno drži uzde i ostane mirno kada se konj pokrene ili reaguje na okolinu.

Jahanje zahteva koncentraciju, ali i poverenje između čoveka i životinje. Jahač ne upravlja konjem samo snagom. Potrebni su jasni pokreti, doslednost i razumevanje.

Zato fotografija mladog jahača sa uzdama u rukama govori i o odgovornosti. Iza kratkog festivalskog nastupa obično stoje vežbanje, priprema opreme, briga o konju i rad odraslih koji decu uvode u svet konjištva.

Bliskost koja se ne može odglumiti

Na jednoj od fotografija dete se prisno naslanja na konja. Taj kadar možda najbolje pokazuje odnos koji se ne može stvoriti samo za potrebe parade.

Konj je velika i snažna životinja, ali istovremeno veoma osetljiva na ponašanje ljudi. Prepoznaje napetost, nagle pokrete i nesigurnost. Kada mirno dozvoljava čoveku da mu se približi, to obično govori o naviknutosti na kontakt i izgrađenom poverenju.

Takvi trenuci dopunjuju festivalsku sliku. Parada može biti svečana i atraktivna, ali prava vrednost nalazi se u odnosu koji postoji pre i posle nje — u hranjenju, četkanju, opremanju i vremenu provedenom uz životinju.

Bodrog fest posetiocu prikazuje završni, najvidljiviji deo te priče. Fotografije nam omogućavaju da naslutimo i ono što se odvija izvan programa.

Sokaci kao pozornica živog nasleđa

Bački Monoštor ima posebnu prednost: manifestacija se ne odvija u prostoru odvojenom od sela. Njena pozornica su monoštorske ulice, trgovi, dvorišta i prostor oko kuća.

Zato parada jahača i fijakera ne izgleda kao prizor prenet iz nekog drugog mesta. Konji se kreću sokacima kojima su se njihovi prethodnici nekada svakodnevno kretali.

Oko njih se nalaze štandovi domaćih proizvođača, rukotvorine, tradicionalna hrana, posetioci i stanovnici sela. U jednom prizoru susreću se prošlost i savremeni festivalski život.

To je suština dobrog predstavljanja nasleđa. Tradicija nije zatvorena iza stakla niti izdvojena iz zajednice. Ona se pojavljuje među ljudima, na ulicama koje još imaju svoje stanovnike i svoju svakodnevicu.

Veza sa fijakerima i zaprežnim kolima

Priča o konjima prirodno vodi i do fijakera. Nekadašnja zaprežna kola prevozila su ljude, robu, poljoprivredne proizvode i sve što je bilo potrebno jednom domaćinstvu.

Fijaker je imao nešto svečaniju ulogu. Njime se odlazilo na važne događaje, putovanja, svadbe i druge prilike u kojima je izgled zaprege imao poseban značaj.

Danas „Fijakerijada Bodroga“ okuplja zaprege i ljubitelje konja, istovremeno čuvajući sećanje na period u kojem su konj, kočijaš i kola činili deo uobičajene slike vojvođanskog puta. Ovaj sadržaj je zvanično deo programa Bodrog festa.

Uređena zaprega, oprema konja i držanje učesnika pokazuju koliko pažnje zahteva priprema za takav događaj. Iako traje samo deo festivalskog dana, iza nje se nalazi mnogo rada.

Nije sve samo nostalgija

Kao i kod priče o starim kućama ili guskama na sokacima, lako je prošlost posmatrati samo kroz lepu sliku. Konji, fijakeri i seoski putevi mogu delovati romantično, ali nekadašnji život uz njih bio je naporan.

Rad je počinjao rano, trajao dugo i zavisio od vremena, zdravlja životinja i uslova na putu. Konja je trebalo zbrinuti i onda kada je čovek bio umoran, bolestan ili zauzet drugim poslovima.

Zato cilj ove priče nije da se prošlost idealizuje. Njena vrednost je u razumevanju rada i znanja prethodnih generacija.

Savremeni čovek možda više ne zavisi od konja da bi obradio njivu ili stigao do susednog mesta, ali može da poštuje ulogu koju je ova životinja imala u razvoju sela.

Odgovorno predstavljanje konja

Festivalski program sa životinjama treba da bude zasnovan na njihovoj bezbednosti i dobrobiti. Velika gužva, muzika, razglas i kretanje ljudi mogu za konje predstavljati dodatni napor.

Zbog toga su važni iskusni vodiči, odgovarajuća oprema, kontrolisana trasa i dovoljno prostora između životinja i publike. Posetioci ne bi trebalo da prilaze konju bez dozvole jahača ili vlasnika, da ga dodiruju iznenada ili da stanu neposredno iza njega.

Konj koji izgleda mirno i dalje može reagovati na neočekivan zvuk ili pokret. Posebno je važno da deca priđu samo uz prisustvo odraslih i saglasnost osobe koja vodi životinju.

Na taj način festivalski susret može ostati lep i bezbedan i za ljude i za konje.

Fotografije kao dokument jednog vremena

Fotografije mladih jahača nisu samo atraktivni kadrovi sa manifestacije. One dokumentuju način na koji Bački Monoštor predstavlja svoju tradiciju u savremenom vremenu.

Na njima se vide konji, mladi, štandovi, proizvodi, posetioci i monoštorski sokak pretvoren u prostor susreta. Svaki od tih elemenata pripada široj priči Bodrog festa.

Za nekoliko decenija ove fotografije mogu imati dodatnu vrednost. Pokazivaće kako je izgledala manifestacija, kakvu su opremu nosili jahači, ko je učestvovao i na koji način se početkom 21. veka čuvalo sećanje na nekadašnji život sela.

U tome se nalazi važnost fotografisanja lokalnih događaja. Ono što danas deluje kao običan festivalski trenutak sutra može postati deo vizuelne istorije Bačkog Monoštora.

Tradicija koja ima budućnost

Najvažnija poruka ovih fotografija nije da su se konji vratili samo na jedan festivalski dan. Njihova prava poruka nalazi se u mladim ljudima koji ih jašu, vode i o njima brinu.

Tradicija ne opstaje tako što se samo ponavlja priča o tome kako je nekada bilo. Ona opstaje kada nova generacija pronađe svoj način da je razume i nastavi.

Današnji mladi jahači možda neće koristiti konje za rad na njivi ili svakodnevni prevoz. Mogu ih upoznati kroz sport, rekreaciju, konjički klub, brigu o životinjama i učešće u manifestacijama.

To je drugačiji odnos od onog koji su imali njihovi preci, ali i dalje može biti dubok i vredan.

Topot kopita u srcu Bodrog festa

Kada jahači krenu monoštorskim sokacima, topot kopita nakratko nadjača razgovor posetilaca i muziku sa festivalskih štandova.

Za starije taj zvuk može probuditi sećanje na vreme kada su konji bili deo svakog radnog dana. Za mlađe predstavlja uzbuđenje, veštinu i bliskost sa životinjom koju tek upoznaju. Za posetioce je prilika da vide još jedan deo identiteta Bačkog Monoštora.

Konji na Bodrog festu zato nisu samo dodatak programu. Oni povezuju seosku prošlost, današnju manifestaciju i generacije koje će tradiciju nositi dalje.

Dok god se na monoštorskim ulicama mogu videti mladi jahači koji sa pažnjom drže uzde i sa poverenjem prilaze svojim konjima, ova priča neće ostati samo uspomena.